InHoReCa  in your country
SRBIJA
Poslovanje
27.08.2019.

SVET

Najniža cena kafe u poslednjih 13 godina

Razdoblje jeftine kafe preživeće samo Brazil i Vijetnam koji su znatno uložili u modernizaciju proizvodnje.

Najniža cena kafe u poslednjih 13 godina rezultiraće marginalizacijom većine proizvođača, procenjuju analitičari tog tržišta, a učvrstiće položaj država koje su znatno modernizovale proizvodnju, poput Brazila i Vijetnama.

Kako piše Rojters, sve opsežnije uvođenje mehanizacije i novih tehnologija u uzgoju kafe rezultiralo je rastom produktivnosti kod ta dva najveća svetska proizvođača koje konkurenti iz Južne Amerike i Afrike teško mogu da prate.

Brazil i Vijetnam imali su konstantno povećanje produktivnosti, a ostale države nisu, objašnjava Džefri Saks, direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija.

Prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, te dve države danas proizvode više od polovine svetskog uroda kafe, a udeo im i dalje raste. Pre samo dve decenije iz Brazila i Vijetnama dolazila je trećina roda. Vodeći Brazil sam snadbeva svetsko tržište sa 37 odsto kafe, a jasan znak povećane produktivnosti je podatak iz prošle godine o rekordnih 62 miliona vreća. Rekordni rod ostvaren je uprkos tome što se površina pod zasadima kafe smanjuje već šestu godinu. Vijetnamska proizvodnja takođe raste, dok je na primer, Kolumbija rekordni rod poslednji put zabeležila početkom 90-ih godina, dok je u Gvatemali rekord ostvaren pre 20 godina.

Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pokazuju da je prosečni prinos brazilskih farmi u poslednjih 10 godina naglo porastao, više od 40 odsto, na 1,5 tona po hektaru. Vijetnam je prosečni prinos povećao 18 odsto na 2,5 tone po hektaru. Kolumbija je takođe povećala prinos za solidnih 12 odsto, ali se on kreće oko tone po hektaru. Kod srednjoameričkih proizvođača zabeležen je međutim pad od tri odsto na slabašnih 600 kilograma.

Kako "brazilsko čudo" konkretno izgleda pokazuje primer preduzetnika Aleksandra Gobija koji je s dvojicom partnera odlučio da uđe u proizvodnju kafe pre četiri godine. Kupili su zemljište u vodećem području za proizvodnju kafe u državi Minas Žerais i uložili u najmoderniju tehnologiju. Danas je njihova farma opremljena podzemnim sistemom za navodnjavanje kojim upravlja veštačka inteligencija.

Sistem gotovo sve radi sam. Očitava nivo vlage i obaveštava koliko vode i đubriva treba dodati, ističe Gobi.

S tim sistemom i mašinama za berbu prosečni prinos je udvostručen na 60 vreća po hektaru, pa farma može da bude profitabilna i pri sadašnjim niskim cenama kafe.

Terminski ugovori na sortu kafe arabika - najkorišćenije globalno merilo za cene kafe - u maju su pali na 87,6 centi za približno pola kilograma što je najniža cena od maja 2005. godine.

U međuvremenu se cena ponešto oporavila, ali je i dalje prenisko za većinu svetskih proizvođača. Brazilski proizvođači uvođenjem mehanizacije značajno su smanjili i udeo ljudskog rada u zasadima.

Naime, mašine za branje kafe mogu da snize troškove berbe 40 do 60 odsto, ističu farmeri.

S druge strane, kolumbijske farmere muče druge brige. Suočeni s niskim cenama i visokim troškovima, deo farmera razmišlja o prelasku na druge kulture ili potpunom napuštanju proizvodnje. I to uprkos desetinama miliona dolara državnih subvencija.

U Kolumbiji i državama Srednje Amerike kafa pretežno raste na brežuljkastim područjima koja ograničavaju upotrebu mehanizacije kao u Brazilu gde se kafa uzgaja u ravnicama. Glavni problem afričkih proizvođača su male farme na usitnjenim posedima kojima je teško da dođu do kapitala za modernizaciju proizvodnje.

Izvor: B92/Poslovni dnevnik
Foto: www.farmerscollectivenc.com

-