InHoReCa  in your country
SRBIJA
Poslovanje
15.08.2019.

SVET

Hrana će biti sve skuplja zbog klimatskih promena

Međusobni uticaj klimatskih promena i zemljinog tla dovodi do začaranog kruga, a posledica svega je da je hrana sve skuplja, ima je sve manje i opada njena nutritivna vrednost, pokazao je najnoviji izveštaj UN-a koji je predstavljen u Ženevi.

Taj začarani krug se ubrzava. Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je veća, izjavila je stručnjak za klimu NASA i koautorka izveštaja Cynthia Rosenzweig.

Naučnici ipak kažu da bi promena načina prehrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu daleko toplije budućnosti.

Kopnena površina, koja čini svega 30 posto planete zemlje, zagreva se skoro dvostruko brže od cele planete.

U raspravama o klimatskim promenama, kopno je ipak mnogo ređe bilo tema budući da se efektom staklene bašte zarobljava toplina i stvaraju problemi u atmosferi.

Izveštaj, u čijoj je izradi učestvovalo više od 100 naučnika, a koji su u Ženevi na sastanku međuvladinog Panela o klimatskim promenama (ICCP) odobrile diplomate iz celog sveta, predstavio je moguće mere za ublažavanje problema, ali i ukazao na još neke ozbiljne opasnosti.

U izveštaju se navodi da su klimatske promene već ubrzale propadanje zemljišta, širenje pustinja, topljenje večnog leda i učinile šume ranjivijim na sušu, požare, parazite i biljne bolesti. To se dogodilo iako je dobar deo planete postao zeleniji zbog veće količine ugljen dioksida. Uz sve navedeno, klimatske promene su uz druge faktore odgovorne i za smanjenje broja životinjskih i biljnih vrsta na svetu.

U izveštaju se upozorava da bi budućnost mogla da bude još dramatičnija. Projekcije pokazuju da će stabilnost nabavke hranom slabiti, uporedo s porastom snage i učestalosti ekstremnih meteoroloških pojava koje remete lanac ishrane, piše u izveštaju. Prema najgorem scenariju, problemi sa prehrambenom sigurnošću će s porastom sadašnje globalne temperature za svega nekoliko stepena preći iz zone umerenog u zonu visokog rizika.

Porast od jednog celzijusovog stupnja već će značiti prelazak iz zone visokog, u zonu vrlo visokog rizika.

Naučnici su dugo mislili da je jedna od malobrojnih prednosti više koncentracije ugljen dioksida u atmosferi, što će ubrzati rast biljaka i učiniti planetu zelenijom. Međutim, brojne studije su pokazale da viši nivoi ugljen dioksida smanjuju količinu proteina i hranljivih sastojaka u mnogim usevima.

Tako je eksperimentalno ustanovljeno da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži 6 do 13 posto manje proteina, 4 do 7 posto manje cinka i 5 do 8 posto manje gvožđa, pojasnila je Rosenzweig.

I promena načina prehrane, u vidu manje konzumacije crvenog mesa a više voća, povrća i semenki, omogućila bi da svet do sredine veka sadašnju emisiju ugljen dioksida smanji za još 15 posto, rekla je Rosenzweig.

Uspešnoj borbi protiv klimatskih promena veoma bi doprinelo i smanjenje količine hrane koja završava kao otpad. Prema izveštaju, od 2010. do 2016. godine, u svetu je 8 do 10 posto štetnih emisija nastalo prilikom proizvodnje hrane koja je kasnije bačena.

Trenutno, 25 do 30 posto ukupno proizvedene hrane propadne ili se baci, a rešavanjem tog problema oslobodili bi se milioni kvadratnih kilometara zemljišta, piše u izveštaju.

Naučnici upozoravaju da će porast globalne temperature za svega 0,5 stepena, što bi moglo da se dogodi u sledećih 10 do 30 godina, rizik nestabilnog lanca prehrane, šumskih požara, topljenja permafrosta i nestašice vode u sušnim područjima učiniti visokim. S globalnim porastom temperature za jedan stupanj, što bi se moglo dogoditi za oko 50 godina, taj će rizik postati veoma visok, piše u izvještaju.

Dodaje se i da većina scenarija predviđa da će u tropskim regijama u svetu u drugoj polovini 21. veka vladati do tada nezabeleženi klimatski uslovi.

Izvor: SEEbiz
Foto: www.caterwings.co.uk

-