InHoReCa  in your country
SRBIJA
Istraživanja
09.05.2019.

IPSOS ISTRAŽIVANJE: KAKO NAS VIDE STRANCI

Zabavni i gostoprimljivi

Autor: Snežana Savić,
Bussines Development Director
Ipsos
Snezana.Savic@ipsos.com

Turizam predstavlja u svim svetskim ekonomijama jedan od glavnih stubova rasta i napretka. Turista je sve više. Čovek našeg doba teži sticanju što raznovrsnijih iskustava, koje se pre svega skupljaju kroz putovanja. U skladu sa svetskim trendovima i Srbija beleži rast u broju turističkih poseta. Podaci RSZ o registrovanim dolascima turista zaista deluju impozantno i ohrabrujuće. Od 2010. godine do danas, broj turističih dolazaka je povećan za 70%. Rast je najverovatnije još veći, ukoliko pretpostavim neregistrovane posete turista. Malo je, pokazatelja koji beleže takav rast u našoj ekonomiji, pa je zaista zanimljvo analizirati nešto detaljnije zvanične brojke i ponuditi objašnjenja za njih.

Šta o turizmu u Srbiji kažu brojevi
Stopa rasta u odnosu na 2010. godinu je 71%, pri čemu se rast turista (mereno brojem dolazaka) znatno ubrzava od 2015. Godine. Bez obzira na tako izražen rast, nije došlo do promena u regionima u pogledu udela turističkih poseta. Jedna trećina turističkih dolazaka odlazi na Beograd, 16% na Vojvodinu, a 50% na ostatak Srbije i približno isti odnos zadržava se kroz vreme. Međutim, vrlo značajna promena je u udelu stranih turista. Prvi put u 2018. godini beležimo jednak udeo stranih i domaćih turista, dok su do sada posete domaćih turista bile znatno više zastupljene; u 2010. godini taj odnos je bio 66% prema 34% u korist domaćih turista. Rast stranih turista praćen je porastom poslovnih gostiju, i sa rastom investicija, došlo je logično do rasta i stranih turista.

Takođe, zanimljivo je posmatrati odakle nam dolaze strani turisti. U odnosu na prethodnu godinu, treba uočiti da je došlo do izuzetnog rasta gostiju iz Kine. Osim toga, beležimo više od 10% rasta gostiju iz Rumunije i Hrvatske.

Uprkos rastu broja turista i velikim očekivanjima od turizma kao privredne grane, u Srbiji se o turistima malo zna. Istraživaja turista su retka i nesistematski organizovana. Specijalno za konferenciju Hotel Summit, održanu u martu, uradili smo istraživanje koje je kombinovalo podatke o pretragama i slušanju na mreži sa intervjuima turista u Beogradu.

Sve češća je istraživačka praksa da se kombunije više izvora podataka u istraživanju nekog fenomena. Analiza sadržaja na internetu kroz praćenje ponašanja na internetu i analize sadržaja komentara često predstavlja vrlo značajn izvor o mnogim društvenim i komercijalnim temama. Ovi podaci se kasnije obogaćuju podacima iz tradicionalnih istraživanja, kao što su intervjuisanje ispitanika. Na ovaj način dobija se obuhvatnija slika o nekom fenomenu.

Šta nam je rekao Google i društvene mreže
Današnji turisti svoje razumevanje destinacije i planirajne najčešće počinju na internetu. Zato je sasvim prirodno i razumevanje turista otpočeto na internetu, kroz pretragu i analizu onoga čime su se oni bavili kad su pomišljali da stave Srbiju u svoju moguću putnu destinaciju.

Svi se pitamo, kakva je reputacija Srbije i koliko nam je prošlost i sadašnjost opterećenje za razvoj turizma. Lak i relativno brz način da to utvrdimo je, da vidimo šta su se ljudi najšće o nama pitali, najčešće konsultovan izvor – Google pretraživač. Ukoliko su se pitali, znači da su imali određene sumnje, ili potrebe da provere svoje pretpostavke. Nažalost, pregled najčešće pretraživanih pitanja o Srbiji, ne deluje obećavajuće, većina pitanja na Google pretraživaču kriju u sebi strah od bezbednosti i izvestan obzir.

Ipak, da bismo zaključili nešto više o ponašanju turista, nije dovoljno samo se konsultovati se Google analitkom. Otišli smo korak dalje i sproveli slušanje na mreži, na dve teme – Srbija kao destinacija za putovanje i smeštajni kapaciteti u Srbiji. Osluškivanje mreže sproveli smo za period od marta 2018. do marta 2019. godine i slušali smo komentare na engleskom jeziku (kao najčešće korišćenom jeziku na internetu). Slušanje na mreži (social listening) je tehnika analize ponašanja na internetu u vezi sa nekom temom.

Prvi važan nalaz je da se Srbija u kontekstu destinacije za putovanje ne pominje često. Broj pominjanja je u proteklih godinu dana, prema zadatim kriterijumima pominjanja, blizu 100.000 - što je u rangu sa Bugarskom i Crnom Gorom, ali znatno niže od Hrvatske, za koju beležimo 300.000 pominjanja.

Osluškivanje na mreži nam je ovde pokazalo da se može dosta toga saznati o ponašanju turista kao i o njihovim utiscima. Takođe, uočili smo i razlike u profilima turista, kao i drugačije obrasce ponašanja. Nadamo se će ova kratka vežba slušanja na mreži probuditi interesovanje za ovaj metod kod naših ugostitelja i hotelijera, da istražuju svoje goste.

Očekivano, za takvo iskustvo kao što je putovanje, Instagram je najdominantiji kanal gde se pominjanje odvija. 39% svih pominjanja beležimo ovde, a zatim slede portali gde je snimljeno 29% svih pominjanja. Važno je napomenuti da je broj pozitivnih pominjanja znatno veći od broja negativnih objava. Zanimljivo je i to da o Srbiji kao destinaciji znatno češće raspravljaju muškarci nego žene – 64% prema 36%. Da li je to opšti obrazac među turistima ili je ovo baš karateristika potencijalnih turista u Srbiji, bavićemo se u nekom narednom tekstu.

Većina objava je neutralna, tiče se ili deljenja iskustva kroz fotografiju ili deljenje i traženje informacija. Negativnih komenatara (komentara negativnog sentimenta) nema mnogo - 3%.

Slušanje na temu hotela još više utvrđuje zaključak o značaju Instagrama u životu današnjeg turiste. Naime, 70% svih objava o hotelima u Srbiji desi se na Instagramu. Doduše, hoteli i smeštaj u Srbiji se znatno manje pominju – nešto više od 4.000 pominjanja, ali pre svega neutralnih ili pozitivnih.

Zanimljivo je da Google analitika pokazuje da se najveći broj pretraga na temu smeštaja u Srbiji dešava u junu i julu, a sa druge strane najmanje pominjanja se beleži u aprilu i maju. Iz ovog obrasca bi se moglo pretpostaviti da se putovanje u Srbiju manje planira (nije deo velikih planova koja se dešavaju početkom godine) i da se putovanje u Srbiju najverovatnije planira kao mini-odmor ili deo proputovanja kroz regiju.

I kad je smeštaj u pitanju beležimo razlike između polova, grafikon nam zaista uverljivo ukazuje da muškarci i žene turisti izgleda imaju drugačiju dinamiku poseta Srbiji. Definitivno je tema profila turiste koji posećuje Srbiju nova istraživačka tema. Osluškivanje na mreži nam je ovde pokazalo da se može dosta toga saznati o ponašanju turista kao i o njihovim utiscima. Takođe, uočili smo i razlike u profilima turista, kao i drugačije obrasce ponašanja. Nadamo se će ova kratka vežba slušanja na mreži probuditi interesovanje za ovaj metod kod naših ugostitelja i hotelijera, da istražuju svoje goste.

Šta su nam rekli turisti na beogradskim ulicama
Naravno, živa reč turiste, koju dobijamo u tradicionalnim istraživanjima i dalje ima krucijalni značaj za razumevanje turističkog tržišta i naših potencijala. I ovom prilikom smo anketirali turiste u Beogradu, na ključnim turističkim lokacijama. Beograd je izabran za najveću turističku destinaciju sa razuđenom ponudom. Turistima smo postavili samo kratka pitanja, koja su nam dala zaista dosta materijala za razmišljanje i dalje akcije.

Evo osnovnih nalaza...

Najpre, šta su sa Beogradom povezivali, pre nego što su u njega došli.

Zabava, uživanje, hedonizam, osim sporta (kao najznačajnijeg ambasadora Srbije u svetu) glavne su asocijacije za Beograd. Reklo bi se da turisti, pre nego što dođu u Beograd, očekuju da se lepo provedu.
Šta ih je u Beogradu najviše iznenadilo?

Beograd iznenađuje svojom cenovnom pristupačnošću i svojim stanovnicima – njihovim duhom, otvorenošću, srdačnošću i lepotom. Zatim ih iznenadi bogat noćni život i gastronomska ponuda. Čini se da se one strepnje koje otrkivamo u Google pretraživaču, razbiju dolaskom u glavni grad Srbije.

Ima raznih turista, sa različitim očekivnajima, zato je uvek važno postaviti i pitanje o tome šta ih u Beogradu razočaralo. Gde to Beograd nije pružio ono što su oni očekivali.

Odgovori koje smo dobili su zanimljivi, ali i otrežnjujući. Beograd izgleda pojavno i nije tako lep grad. Deluje prljavo, razrušeno i raskopano. Treba imati u vidu da je istraživanje rađeno u periodu od 17. do 19. marta 2019. godina, kada je u Beogradu dosta otvorenih gradilišta. Ipak, ne može se zanemariti da turisti pominju smeće i prljavštinu i neuredni izgleda grada, uopšte. Ali, nije zanemarljiv udeo onih koji nisu doživeli ništa razočaravajuće u poseti Beogradu (23%).

Sve u svemu, Beograd, kao najposećenija turistička destinacija, predstavlja emotivnu hedonističku destinaciju koja se lako može priuštiti. Hrana, zabava i slobodni otvoreni duh ljudi koji u njemu žive ostavljaju jak pozitivan utisak na turiste. Ipak, treba se zapitati da li je to dovoljno ili nam je ipak potreban još neki poseban i specifičan kvalitet, ukoliko želimo da postanemo zaista atraktivna destinacija.

-