InHoReCa  in your country
SRBIJA
Istraživanja
16.04.2020.

TRENDOVI

Šta nas očekuje u kulinarstvu ove godine?

Trend CBD hrane je eksplodirao u poslednjih 12 meseci. Sve je više alternativnih namirnica na bazi biljaka, kao zamena za meso i mlečne proizvode.

Priredila: InHoReCa redakcija

Među mnogobrojnim kompanijama koje se bave ugostiteljstvom, ovaj put vam prenosimo top 10 dininig trendova za 2020. godinu globalne hospitality kompanije – Benchmark. Trendovi su rezultat zaključaka i prognoza glavnih kuvara i kulinarskih stručnjaka iz oko 80 luksuznih hotela, kompleksa i restorana širom Sjedinjenih Američkih Država.

Da Evropa, a i mi u njoj, nismo tako daleko govore nam i sve brojniji vegetarijanski i veganski restorani u našoj prestonici, police trgovinskih lanaca sve popunjenije alternativnim proizvodima mesu i mleku, zdravim grickalicama… Takođe, svedoci smo već neko vreme tome da meridijani uopšte nisu bitni kada se govori o ulozi Instagrama među kulinarskim šefovima, koktel-majstorima, baristima i gostima naših ugostiteljskih objekata.

1. CBD

Trend CBD hrane je eksplodirao u poslednjih 12 meseci. Ali šta je, zapravo, CBD ili kanabidiol? To je prirodno nepsihoaktivno jedinjenje koje se nalazi u smolastom cvetu kanabisa. On je glavni sastojak biljke, koji sačinjava do 40% njenog ekstrakta. CBD infuzirana pića, takođe, brzo dobijaju na značaju kao ozbiljni konkurenti na popularnom tržištu pića, među gaziranom vodom, kafom, čajevima, energetskim pićima, pivom, vinom i koktelima.

2. Alternative na bazi biljaka

Sve je više alternativnih namirnica na bazi biljaka, kao zamena za meso i mlečne proizvode. Kuvari koriste veštinu kuvanja i pronalaska hrane kako bi ponovo stvorili mesne i mlečne ukuse od nemasnih i nemlečnih proizvoda poput soje, graška, indijskog oraha, badema… Veruje se da će ovaj trend u 2020. godini i te kako brzo rasti. Ovo je kulminiralo višegodišnjim istraživanjima i studijama kako bi prehrambeni proizvodi na bazi biljaka bili jednako ukusni i poželjni kao i pravo meso i mlečni proizvodi. Mnogi restorani sve više kroz svoje ponude ohrabruju veganske prehrambene navike gostiju.

3. Grickalice

Tržište grickalica postaje bogatije za nove proizvode koji nude zdravije verzije čipsa i sličnih grickalica. Sa sastojcima poput leblebija, cvekle, kinoe i kelja, ove grickalice predstavljaju užinu koja je zdravija i ne stvara uobičajeni osećaj griže savesti kod konzumenata. Očekujte da se ovaj snažan trend izgradi tokom naredne godine.

4. Jackfruit

Najnovija zamena za goveđe meso je jackfruit. Već se koristi kao alternativa svinjetini sa roštilja. Jackfruit je voće sa jugoistoka Azije koje je izvrstan izvor gvožđa, kalcijuma i B vitamina. Tekstura biljke jackfruit oponaša teksturu svinjskog mesa i uskoro će postati glavna snaga u prehrambenoj industriji, kao mesna alternativa.

5. Neobično voće

Među uobičajenim slatkim ukusima koji se nalaze u kartama pića, jedinstvene voćne arome, poput kaktusa, daju novi zamah i ideje unutar sveta miksologije. Tačnije, bodljikavi plodovi, kao što je na primer, bodljikava kruška i pitaja takođe veoma privlače pažnju potrošača zbog svog slatkokiselog ukusa. Veće interesovanje se javlja i za mnoge druge jedinstvene sorte voćnih ukusa, uključujući bergamot, iuzu, kalamandin, citron, pomelo, limun mejer, krvavu narandžu i ugli fruit - jamajkanski tangelo.

6. Mlečni remiks

U gastronomskom svetu otišlo se mnogo dalje od badema i soje kao alternative mleku. Tako je ovseno mleko veoma traženo i popularno. Naročito među baristima u kafeterijama, jer se odlično uklapa uz kafu. Tako da ima smisla da kompanije taj početni uspeh sa ovsenim mlekom samo nadograđuju proizvodnjom novih proizvoda koji su alternative mlečnim proizvodima, kako bi se smanjili uticaji na životnu sredinu u sferi stočarstva.

7. Penušava pića

Potražnja za gaziranom vodom je eksplodirala. Uzrok tome je delom sve prisutnija želja potrošača koji su zabrinuti zbog šećera, ali ne žele da se odreknu svoje potrebe za gaziranim pićem. Proizvođači, koji žele da iskoriste ove trendove i pretvore ih u svoje veće zarade, ne treba da nude samo pića koja sadrže jedinstvene ukuse, penušave vode sa malo alkohola (ili bez alkohola), već bi trebalo da nastoje da ih što više promovišu na društvenim mrežama.

8. Smele boje

Potrošači traže svetle, smele, privlačne nijanse u pogledu ukusa i boja. Boja stvara emocionalnu privlačnost s hranom - ona ​​može biti jednako važna kao i ukus. Iskusni i kvalifikovani proizvođači hrane i pića paze na to koja pića “uspevaju” na društvenim mrežama, gde je boja veoma važna, tražeći proizvode koji su instagramični, pre svega. Boja i funkcionalnost pronalaze dobitnu kombinaciju u proizvodima, poput plavih algi, cvekle, mače i butterfly pea flower čaj – plavi čaj bez kofeina, popularan u jugoistočnoj Aziji.

9. Više sledljivosti

Budući da vesti o klimatskim promenama, nestajanju prašuma i plastici u okeanima dominiraju i preplavljuju stranice društvenih mreža, ali i tradicionalne medije, potrošači zahtevaju sve više održivost u svim oblicima pakovanja, što će brzo postati sastavni deo poslovanja u industriji proizvodnje hrane i pića. Bilo da se radi o zameni stiropora i plastike papirom ili bambusom ili kupovini sastojaka iz održivih izvora, održivost će 2020. godine preplaviti čitavu industriju.

10. “Ružni” proizvodi

Strašno i nehumano je bacati hranu. To je loše za ljude i planetu, a opet, na primer, 40 odsto sve proizvedene hrane u SAD-u ostaje nepojedeno jer „ne izgleda savršeno“. Srbija godišnje baca oko 250.000 tona hrane, dok ta brojka na teritoriji EU dostiže 88 miliona tona, od toga čak 40 miliona tona voća i povrća bačenog samo zbog nepravilnog izgleda, a sve to košta vrtoglavih 140 milijardi evra – pokazali su podaci organizacije WWF Adria. Sada potrošači napokon sve više prihvataju hranu nepravilnog oblika, oštećenu, i onu koja je naizgled možda ružna, kao potpuno jestivu. Sve je više startup kompanija koje šalju kutije s ovakvim voćem i povrćem kupcima, čime žele da podstaknu potrošače da kupuju proizvode koji su hranljivi i lepog su ukusa, ali na neki način imaju fizičke nedostatke.

-