InHoReCa  in your country
SRBIJA
Hoteli
29.03.2019.

Ivan Maksimović, generalni direktor Museum hotela

Rad s ljudima i izazov i potencijal

Razgovarala: Milica Milutinović
milica@instore.rs

Pre više od decenije, karijeru hotelijera započeo je u beogradskom Hyatt Regency, a usledili su: Le Petit Piaf, Stara planina hotel i spa/Falkensteiner, zatim management kompanije Hotel Brain Hotel Park Novi Sad. U Beograd se vratio prilikom otvaranja hotela City Savoy koji je vodio godinu dana. Danas, Ivan Maksimović je generalni direktor boutique Museum hotela, a na tom projektu je od početka rušenja i priprema za renoviranje, tačnije od marta 2017.

Želja za bavljenjem hotelijerstvom se javila iz uživanja u komunikaciji sa ljudima, a kasnije prerasla u ljubav prema kompleksnosti i dinamičnosti hotelskog poslovanja, kaže nam on. Iako smatra da su najveći izazov njegovom poslu ljudi sa kojima se svakodnevno susreće, bilo da su u pitanju gosti hotela, poslovni saradnici ili zaposleni u hotelu, istovremeno su oni i najveći potencijal. Razumevanje poslovanja, kao i prepoznavanje i zadovoljenje svih zahteva dovodi do uspešnog rukovođenja i uspešnog hotela, siguran je naš sagovornik.

Kako biste opisali osnovnu filozofiju poslovanja hotela Museum?
Boutique hotel Museum je jedinstven hotel na našem tržištu, koji svojim nazivom, idejom, enterijerom kao i samim nastupom na tržištu ima za cilj prožimanje kroz srpsku kulturu i privlačenje inostranih posetilaca zainteresovanih za upoznavanje sa Beogradom i Srbijom.

Ko su vaši najbrojniji gosti demografski gledano?
Do sada, u ova prva tri meseca poslovanja, najbrojniji gosti su iz zemalja zapadne Evrope, npr. Italije, Švajcarske, Francuske, uz značajan broj gostiju iz Rumunije, Turske, Izraela i Kine.

Jeste li zadovoljni početnim poslovanjem?
Tokom samih priprema za otvaranje hotela smo se fokusirali na kombinaciju mnogo malih stvari, sitnih detalja koji dovode do pozitivnog iskustva gostiju, stvaraju nešto posebno, takođe nijednog trenutka nismo gubili iz vida činjenicu da je ovaj hotel, pre svega, na poziciji na kakvoj će se odmah naći na meti interesovanja i gostiju ali i javnog života Beograda. Moram reći da su se naša očekivanja ispunila, da smo od prvog dana hotel u koji gosti ulaze sa ulice što da se raspitaju, što da pogledaju, kao i da prenoće ili koriste neku drugu uslugu hotela (fitness & spa, restoran…). Veoma sam zadovoljan reakcijama tržišta na vesti o otvaranju hotela, što je rezultiralo vrlo dobrim inicijalnim kontaktima i saradnjom sa dosta domaćih kompanija, predstavništvima stranih kompanija, ambasadama, turističkim agencijama. Raduje me što interesovanje nije fokusirano isključivo za najtraženije periode, nego što već sada imamo rezervacije za svaki datum do kraja ove godine, pa i za doček 2020.

Museum je pozicioniran na nekoliko koraka od Indiga, koji se otvara na jesen. Nedaleko je i Envoy, a uskoro počinje da radi i hotel Beograd Centar. Šta mislite da su vaše prednosti u odnosu na konkurenciju?
Svi hoteli koje ste naveli su manje-više slični, uz koncept Indiga koji bi tu iskočio ukoliko se detaljno isprati ideja i linija kojom su dosadašnji Indigo hoteli išli. Generalno, jesmo konkurencija na tržištu, ali sa druge strane bliskom saradnjom može da se ostvari mnogo više benefita u smislu popunjavanja drugih hotela, tako da ja na blizinu konkurencije gledam kao na plus za naš hotel jer imamo mogućnost da dobijemo i veće grupe koje inače ne bismo mogli da ugostimo, a da budu smešteni u krugu od 200m. Prednost našeg hotela u odnosu na Indigo je što smo mi stand alone hotel, gde imamo mnogo veću fleksibilnost u pogledu manipulacije cenama i raspoloživošću bez striktnih korporacijskih stega koje nekada mogu da budu otežavajući faktor u pregovorima sa potencijalnim klijentima. Što se Envoy-a tiče, oni su već dobro pozicioniran hotel na našem tržištu, a naša prednost u odnosu na njih je činjenica da smo nov hotel i da smo konceptualno dosta različiti.

U kom smeru mislite da će u narednih nekoliko godina evoluirati očekivanja gostiju i šta bi to hoteli mogli da urade kako bi poboljšali lojalnost gostiju?
Kao što smo svi svedoci brzih promena u samom načinu života, pogotovo u metropolama, tako i očekivanja i zahtevi gostiju evoluiraju u skladu sa tim promenama. Sve veća tendencija gostiju prema vraćanju prirodi, organskoj i zdravoj ishrani, fizičkim aktivnostima, utiče i na nas kao pružaoce usluga. Aktivniji odmor nakon posla je nešto čemu se sve veći broj gostiju okreće, a mi kao hotel nastojimo da pružimo usluge u vidu fitnesa, šetačkih tura, večernjih izlazaka... Uz prirodno je i neka tehnološka inovacija uvek rado viđena stvar. Neki neobični gadget ili olakšica su nešto što gosti i te kako cene. Ali to je nešto što bi svaki hotel trebalo da ima u svojoj ponudi ili u saradnji sa okolnim firmama. Najveći loyalty efekat imaju ljudi koji tu rade, iskren osmeh i ljubaznost čine posebnu atmosferu. Svaki gost će se vratiti u hotel gde se osećao prijatno i bitno. Tanka je linija između veštačkog i prenapadnog, sa jedne strane, i iskrenog i odmerenog sa druge.

Najveći loyalty efekat imaju ljudi koji tu rade, iskren osmeh i ljubaznost čine posebnu atmosferu. Svaki gost će se vratiti u hotel gde se osećao prijatno i bitno.

Kakvo je vaše mišljenje o budućnosti hotelskog sektora kod nas – ko bi mogao da „pobedi“ – mali ili veliki?
To da li je hotel mali ili veliki, stand alone ili priključen neklom lancu, sa 2 ili 5 zvezdica ima uticaja samo na ciljnu grupu na koju bi hotel trebalo da se fokusira. Svaki tip ugostiteljskog objekta ima svoje i prednosti i mane i ne može da se gleda na to kao na „pobedu“ na tržištu. Ukoliko je hotel više kategorije to mu dozvoljava da nastupi sa višom cenom, ali viša kategorija svakako povlači i veću investiciju koja će opravdati status 4 ili 5 zvezdica. Svakako je dobro za tržište da ima širok dijapazon ponude sa različitim tipovima i kategorijama smeštaja što dovodi diverzifikovaniju klijentelu u Beograd gde postoji mogućnost da će se neko ko i nije stalni gost viših kategorija smeštaja možda opredeliti da promeni nešto ili doživi drugačije iskustvo.

Prema vašem mišljenju, za hotelski uspeh čemu bi pre trebalo dati prednost - trendu ili tradiciji?
Trend je svakako nešto za šta se opredeljuju mlađe generacije turista kao i neko ko je u potrazi za nekim novim iskustvima, ali prema mom mišljenju tradicija je nešto dokazano i prepoznatljivo, što uz pažljivo praćenje trendova dobija kod mene za nijansu višu ocenu. Trend je instant i svako može da bude u trendu, a tradicija je nešto što se gradi godinama i velikim trudom i zalaganjem.

Kako biste ocenili srpsku hotelijersku scenu i šta na njoj posebno treba unaprediti?
Srpska scena hotelijerstva je veoma usredsređena na Beograd uz nekoliko izuzetaka koji se bave hotelijerstvom na visokom nivou i van njega. Treba poraditi na obučavanju osoblja, tehnološki unaprediti poslovanje hotela, ali i komunikaciju između kolega hotelijera koji bi trebalo da imaju zajednički cilj - promovisanje same destinacije i međusobne saradnje kroz transparentniji i usklađeniji nastup na tržištu.

Na koji način treba da prevaziđemo imidž jeftine destinacije i da li nas damping cena u hotelskom sektoru dovodi u takvu poziciju, između ostalog?
To apsolutno nije vezano za cene noćenja u hotelijerstvu. Cene noćenja u Beogradu su izrazito visoke u vidu nedostatka alternativnih kategorija smeštaja, govorim ovde o centru grada i Novom Beogradu uglavnom, nego u okolnim prestonicama poput Budimpešte, Beča, Praga itd., gde posetioci imaju mogućnost izbora kategorije smeštaja za razliku od beogradske ponude, koja je uglavnom usredsređena na hotele sa 4 zvezdice. Damping cena je nešto što je normalna pojava u hotelijerstvu, budući da je cena smeštaja vrlo fleksibilna i da na nju utiču razni faktori, a samo se u Beogradu na to gleda kao na srozavanje destinacije. Uzrok za to da nas gledaju kao jeftinu destinaciju treba tražiti mnogo dublje od cene noćenja u Beogradu, a počevši od ekonomske moći samog tržišta, platežne moći stanovništva, cene života u Beogradu i slično, što dalje povlači ostale faktore koji utiču na formiranje jačine tržišta i destinacije. Potrebno je iz korena raditi prema vrhu osnaživanjem standarda života u Beogradu i Srbiji, a samim tim će i cene rasti proporcionalno platežnoj moći stanovništva što će dalje približiti Srbiju i Beograd standardu Zapada sa kojeg dolazi veliki broj gostiju.

-