InHoReCa  in your country
SRBIJA
Hoteli
19.09.2018.

VLADAN MIROVIĆ, ZAMENIK GLAVNOG DIREKTORA, ENVOY HOTEL

Probudimo svest o ovom divnom zanimanju

jun, 2018.

Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs

Hotelske staze je počeo da krči pre petnaest godina, kada se kao student Visoke hotelijerske škole našao na praksi u beogradskom hotelu Hyatt, gde se zadržao narednih 14 godina. Bio sam angažovan na poslovima usko vezanim za sektor soba. Za taj period me vežu mnoge lepe uspomene. Iza mene je jedno veliko iskustvo koje je u svakom smislu obogatilo moj život zbog ljudi sa kojima sam imao mogućnost da sarađujem i, naravno, gostiju od kojih sam sa nekima i danas u prijateljskim odnosima. Od maja prošle godine sam prešao u Envoy hotel na poziciju zamenika generalnog direktora, započinje razgovor sa nama Vladan Mirović.

Još nam za svoj hotel kaže da je dragulj beogradske hotelske scene, lociran u samom srcu Beograda, koji odiše posebnim šarmom i donosi sofisticirani stil prestonici. Kapacitet hotela je 49 soba, a osim soba i apartmana raspolaže konferencijskim centrom koji je udaljen samo nekoliko minuta hoda u od hotela. Envoy hotel je namenjen pre svega, poslovnim ljudima, ali svojim dizajnom, ambijentom i lokacijom sve više privlači goste koji su u turističkoj poseti Beogradu. Envoy hotel posebnim čine zaposleni koji su ključni činilac poslovanja, jedinstven tim ljudi koji donose energiju i dinamičnost, ističe on još.

Koje su ključne stvari kojima se rukovodite kada zajedno sa svojim timom određujete stateški koncept hotela?
Slogan pod kojim Envoy vodi poslovanje jeste "hotel koji vas poznaje", što podrazumeva individualni pristup i posvećenost svakom gostu. To je, po našem mišljenju, jedina prava strategija i način da se gost odluči baš za vas u moru hotela koje Beograd može da ponudi. Gosti se vezuju za osećaj i emociju, a mi to baš pokušavamo da probudimo u njima. U tom složenom procesu učestvuju svi zaposleni i to je u stvari i lepota ovog posla. Ono što razdvaja dobre od loših hotela jeste upravo to koliko u organizacionoj kulturi i svim procesima koji se odvijaju, vidljivih i nevidljivih za gosta, ima osmeha i domaćinskog stava. Osnivač Four Seasons hotela je izjavio da je hotelijerstvo ništa više do profesionalnog i profitabilnog bivanja domaćinom, i to je po mom mišljenju jedna od najboljih definicija hotelijerstva.

Prema vašem mišljenju, koji su najčešći problemi i izazovi sa kojima se suočavate u rukovođenju hotelom?
Smatram da veliki značaj i uticaj na efikasnost poslovanja hotelske organizacije čine poslovna komunikacija i etika u ponašanju, i da na tome treba svakodnevno raditi. Izazovi su naravno prisutni svakodnevno, ali nastojimo da povežemo sva odeljenja da funkcionišu kao jedno i sa zajedničkim ciljem, jer pobeda proizlazi iz harmonije.

S obzirom na to da se u Beogradu maltene svakog mesec otvori neki hotel, mislite li da je u našoj prestonici zaista tolika potražnja i da je dovoljno mesta za još igrača na toj sceni?
To je pitanje koje se najčešće postavlja u poslednjih godinu dana ili malo više. Teško je na njega dati odgovor, ali moje mišljenje je da u nekim periodima u godini se potražnja i ponuda izjednačavaju, dok je tokom većeg dela godine ponuda veća od potražnje. Iskreno, ne obaziremo se preterano na konkurenciju i ne takmičimo se ni sa kim, već koncetrisano radimo na sebi. Dobri rezultati dolaze kao posledica ulaganja, poštovanja visokih standarda, negovanja kvaliteta i personalizovanog pristupa gostima. Svakako poštujemo sve naše kolege, a vreme će pokazati koliko je konkurencija zdrava.

Izazovi su naravno prisutni svakodnevno, ali nastojimo da povežemo sva odeljenja da funkcionišu kao jedno i sa zajedničkim ciljem, jer pobeda proizlazi iz harmonije.

Šta je najveći izazov hotelijerskog sektora u ovom trenutku u Beogradu? Da li smatrate da je to možda zadržavanje cena na istom nivou ili nešto drugo? Mislite li da je potrebno da hotelijeri međusobno više sarađajuju i povezuju se?
Najveći izazovi danas su zaista sve ovo što je navedeno u samom pitanju, s tim što bih ja dodao i izazov ljudskih resursa oko pronalaženja kvalifikovanog osoblja uzimajući u obzir znatan porast broja hotela. Izuzetno je bitno da hoteli sarađuju i dele informacije, prave cenovne strategije, ali nažalost nisam optimista što se te teme tiče. Pamtim period kada su dva najbolja i najkonkurentnija hotela u to vreme svakodnevno komunicirala na temu cena, što je bilo na obostranu korist, zadržavajući pritom određeni nivo, a zajedno sa tim i osećaj poštovanja i kolegijalnosti.

Da li vi lično mislite da veću budućnost imaju mali, boutique hoteli, poput vašeg, ili oni koji pripadaju velikim lancima?
I lanci hotela i boutique hoteli imaju svoje prednosti i mane. Kao što lancima mnogo znače globalna mreža rezervacionih sistema i razrađeni standardi, tako manjim boutique hotelima ide u korist nezavisnost, fleksibilnost i mnogo brže reagovanje i prilagođavanje novonastaloj situaciji. Svakako bi Beogradu trebalo više hotela sa 5 zvezdica i ozbiljnih lanaca, kako bi se eventualno podigao standard u celom regionu. Primećujem sve više da veliki lanci ili korporacije “bacaju oko” na manje boutique hotele, pokušavajući da uđu na tržište putem franšize što vidim kao pozitivnu stvar.

Hoteli se danas prilagođavaju potrebama gostiju, te osim standardne ponude kreiraju mnoštvo dodatnih sadržaja. Šta je to što vaš hotel nudi svojim gostima?
Osim standardnih usluga, od ove godine smo pokrenuli program personalizovane usluge: Envoy Signature Service. Način da se diferenciramo je posvećenost zaposlenih da se svakom gostu pruži doživljaj boravka u hotelu i pravi doživljaj Beograda. Neskromno mogu da kažem da smo mi izaslanik beogradske kulture. Envoy vidi beogradsku kulturu kao jednu od svojih vrednosti. Nju delimo sa gostima kroz knjige koje kod nas mogu naći, slike koje izlažemo, izložbe koje organizujemo i slično.

Kako ocenjujete hotelsku uslugu u Beogradu?
Usluga u Beogradu uvek može biti bolja i svakako je u uzlaznoj putanji što je i normalno s obzirom na to da ova grana privrede raste i razvija se značajno, a samim tim i stručnost sve većeg broja mladih hotelijera koji su nada ovog grada i budućnost u koju treba ulagati.

Šta je to na čemu mora još da se radi u našoj zemlji generalno u sferi hotelijerstva?
Svi zajedno moramo mnogo da radimo na sebi pojedinačno, na našim kolegijalnim odnosima i komunikaciji, jer sa pravilnim stavom i pristupom sve je moguće. Moramo i da probudimo svest o ovom divnom zanimanju ne bi li opravdali svetski priznato zvanje jednih od najgostoprimljivih nacija Evrope pa čak i sveta.

<div class="empty-line">--</div>