InHoReCa  in your country
SRBIJA
Hoteli
14.04.2020.

Poslovanje u doba korone: Aleksandar Cicmil, CFO, Promont Group (Fruške Terme)

Smatram da ono što je zajedničko kako za naš region, tako i za hotelijersku granu širom sveta, jeste da će se brže oporaviti domaći od međunarodnog turizma.

Fruške terme novi su i ukupno treći turistički kompleks privrednika Milinka Cicmila u Vrdniku. Reč je o jednoj od najvećih turističkih investicija u Srbiji, vrednoj 28 miliona evra, ukupne površine 47 hiljada kvadratnih metara, sa osam bazena, 200 soba i 13 apartmana.

O posledicama pandemije na turistički sektor i uslužne delatnosti koje on obuhvata razgovarali smo sa Aleksandrom Cicmilo, finansijskim menadžerom preduzeća Promont Group, u čijem vlasništvu posluju Fruške Terme.

Kakav je status zaposlenih u Vašoj kompaniji / hotelu tokom vanrednog stanja?

Objekti Hotel Premier Aqua, Hotel Fruške Terme i Etno Kompleks Vrdnička Kula su zatvoreni na mesec dana. Dana 15. marta, na dan početka vanrednog stanja, preduzeće je donelo odluku da ne radi mesec dana, dakle do 15.aprila. Dalje, scenario analiza koju smo radili pre par dana podrazumeva da objekte držimo zatvorene do 15.maja i trenutno je to neki baseline scenario kojim se vodimo. Zaposleni nisu otpuštani i trenutno su na korišćenju godišnjih odmora.

Koji segment putovanja očekujete da će se brže i lakše oporaviti – business ili leisure?

Veoma interesantno pitanje na koje nije lako dati odgovor zbog nedostatka uporedivih situacija sa koronavirusom, na osnovu kojih bi se mogao doneti adekvatan zaključak. Očekujem leisure segment, pošto će poslovna politika kompanija u narednom periodu biti da, zbog mera smanjenih neposrednih kontakata zaposlenih, i kao i smanjenja troškova, dovede do smanjenih budžeta namenjenih team building aktivnostima.

Da li smatrate da postoji šansa da hotelijeri 2020. završe poslovnu godinu sa malim gubicima ili čak na nuli?

Smatram da su izgledi za to veoma mali. Dakle branša će se održati, očuvaće supstancu i većina objekata će nastaviti sa poslovanjem. Sa druge strane, objekti koji ce biti na ivici gašenja jesu objekti sa manjim kapacitetima i samim tim sa skromnijim potencijalom ostvarivanja ekonomije obima u poslovanju, kao i objekti koji su ušli u 2020. godinu sa prevelikim kreditnim obavezama, odnosno neizbalansiranim izvorima finansiranja aktive.

Da li smatrate da će mere pomoći države biti dovoljne za oporavak hotela i da li ste zadovoljni merama koje su preduzete kako bi se pomoglo hotelijerskom sektoru?

Merama sam zadovoljan, u skladu su sa merama usvojenim u regionu. Mere su adekvatne da se sanira kratkoročan udarac koje zatvaranje smeštajnih kapaciteta ima na potencijal opstanka hotelskih preduzeća. Ono što će biti neophodno jeste da mere podrške privrede ostanu na ovom nivou sve dok se posledice pandemije ne saniraju.

Koja zemlja iz regiona će po Vašem mišljenju se najbrže oporaviti kada je hotelijerski sektor u pitanju i zbog čega?

Smatram da ono što je zajedničko kako za naš region, tako i za hotelijersku granu širom sveta, jeste da će se brže oporaviti domaći od međunarodnog turizma. To za posledicu ima da destinacije tj. zemlje koje se tradicionalno oslanjaju na veliki broj stranih gostiju će sporije izaći iz aktuelne krize. Smatram da će turisti u narednom periodu, koji moze da traje od 3 meseca do 2 godine, prvenstveno gledati bezbedne i njima bliske destinacije, a izbegavati daleke i nepoznate destinacije.

Da li očekujete da će rast domaćeg turizma nadomestiti očekivani pad međunarodnih dolazaka u Srbiju u narednom periodu?

Konkretno, verujem da domaći turizam ima priliku da posle veoma teška 3 meseca (mart, april, maj) ostvari dobre rezultate u letnjim mesecima, jer je za očekivati da ce određeni broj turista otkazati svoje letnje aranžmane i preusmeriti turističku potrošnju ka planinskim i banjskim destinacijama u Srbiji.

Očekujem da će najviše biti pogođeni gradski hoteli, pre svega u Beogradu i Novom Sadu, zbog projektovanog pada međunarodnih dolazaka, jer su to destinacije koje pre svega zavisne od stranih gostiju. Za ostale vidove turizma u Srbiji očekujem blaži pad, ali svakako da ne bude zabune, ono što je realno za očekivati jeste pad poslovnih rezultata u branši od oko 50% u 2020. godini.

Ovo je bazirano na pretpostavci da prosečni ostvareni rezultati u hotelskom sektoru u 2020. budu sledeći udeli ostvarenih rezultata u 2019. godini:

- januar, februar - 100%

- mart, april - 0%

- maj, jun - 25%

- jul, avgust, septembar - 50%

- oktobar, novembar, decembar - 75%

To za rezultat daje prosečni ostvareni poslovni rezultat od oko 52% u odnosu na 2019. godinu.

-