InHoReCa  in your country
SRBIJA
Hoteli
15.07.2019.

Moja karijera: Petar Ogrizović, Management Trainee, hotel Kempinski Beijing Lufthansa Center

Pekinška patka na srpski način

Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs

Rođeni Beograđanin, u duši a i po životnom opredeljenju kuvar, Petar Ogrizović, s trenutnim boravištem u Pekingu, svoj zanat peče trenutno kao Management Trainee u hotelu Kempinski Beijing Lufthansa Center.

Po završetku škole sa 18 godina, karijeru je započeo u beogradskom hotelu Hyatt Regency, kao commis chef. Nakon provedenih skoro dve godine u tom hotelu dobio je poziv za Kempinski hotel u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao demi-chef de partie. Kaže da se dve godine rada u Emiratima isplatilo, jer je onda stigla ponuda iz Kine, za trenutnu poziju, koja je u rangu sa sous-chef pozicijom.

U inostranstvu sam od 2015. godine. Već pune četiri godine radim za nemački lanac hotela Kempinski. Trenutno sam zadužen za Executive Floor Lounge na 15. spratu, koji pruža usluge samo određenim VIP gostima. Osim toga, pomažem skoro svim restoranima u okviru hotela. Trenutni fokus je na italijanskom restoranu i tamo sam na glavnoj a la carte liniji, objašnjava nam detaljnije Petar.

Prema njegovim rečima, najbitnije što je u Srbiji naučio je istrajnost - čelična energija i beskrajno vreme koje može da provede u kuhinji. U inostranstvu je upravo to nešto što me je odvojilo od drugih kuvara - nikada nisam gledao na sat da vidim kada će smena da mi se završi. Rad u inostranstvu doneo mi je tri najbitnije stvari, koje bih ja spojio u jedno. To su usavršavanje engleskog jezika, spoznaja lokalne kulture i ljudi iz različitih delova sveta, kao i njihov pogled na okolinu i svet, kaže on.

Kako vreme prolazi, nastoje da sve više spremaju srpsku kuhinju u ovom hotelu. Tako da na meniju imaju sada Karađorđevu šniclu i pljeskavicu, koju promovišu od početka ove godine. I s obzirom na to da zasada ide odlično, planiraju da prošire ponudu srpskih jela. Za Badnje veče sam sa svojim šefom kuhinje Milanom Čotrom došao na ideju da spremim posnu srpsku trpezu za sve Srbe u našem okruženju i za lokalne Kineze koji su u dodiru sa nama. Reakcije su bile zanimljive. Proja im je bila suva, ali je prebranac sa punjenim paprikama dobio sjajne komentare, prepričava Petar.

Kaže nam još da izlazi, istražuje, trudi se da vidi što više i proba mnogo toga. U okolini hotela u kom radi se nalazi tradicionalni kineski restoran, koji se zove Baoyuan Dumplings. To je prvo mesto gde su ga odveli kada je došao u Peking, a gde on sada vrlo rado odvodi nove kolege ili prijatelje koji dođu da ga posete: Moje omiljeno mesto gde skoro svaki vikend odem na rock’n’roll svirku je Temple Bar, koji se nalazi u Hutong-zima, što je stari deo Pekinga. Ovaj grad je neverovatan što se tiče objekata gde možete da sednete, pojedete, popijete, a i poslušate dobru muziku. Najlepše je u proleće, kada vam toplo vreme pruži mogućnost da sedite na otvorenim terasama, odnosno krovovima.

A već za 10 godina sam negde na jednoj od naših planina, dočekujem domaće i strane goste, pružam im svu ljubav i lepotu naše lepe i drage Srbije.

Sa sobom iz Kine, kaže, poneće sigurno mnogo recepata iz kineske narodne kuhinje. Iako mnoge od njih nije moguće pripremiti u Srbiji, zbog nedostatka namirnica, to ipak ne znači da se ne mogu modifikovati malo. Tako Petar obećava da će u po povratku u Srbiju sigurno probati da napravi pekingšku patku i jianbing – tradicionalnu pekinšku palačinku, koja se inače može naći na ulicama Pekinga za 150 dinara.

Hvali i odnos prema radniku, kaže da se rad na državni praznik trostruko plaća, retko kad se ostaje nakon radnog vremena. Što se tiče godišnjih odmora, mnogo ih je manje nego u Evropi.

Pitali smo ga i kako sada sa daljine ocenjuje našu ugostiteljsku scenu, na šta je on opisuje kao tek dolazeću, pred kojom je tek vreme. Kaže i da kad god bi rekao da dolazi iz Srbije, svi bi sa velikim poštovanjem komentarisali kako su Srbi vrlo marljivi radnici, oštri i jakog stava: Očekujem da turizam u Srbiji bude sve bolji i uspešniji, kako godine budu prolazile. Potencijal koji naša zemlja ima za turizam i ugostiteljstvo je neverovatan, počevši od istorije, kulture, hrane i prirode. Mislim da su najveća vrlina sami ljudi, koji su izuzetni domaćini, pošto mi kao Srbi imamo veoma izražen osećaj za gostoprimstvo. Najveća mana je nedostatak finansija i činjenica da kao država još nemamo dovoljnu novčanu snagu da se sami širimo i gradimo na tom polju.

Iako je pitanje o planovima za budućnost uvek teško, jer kako on kaže, nikad se zna šta sutra nosi, on sebe za pet godina vidi na višoj poziciji, na nekom novom kontinentu, kako skuplja još iskustva. A već za 10 godina sam negde na jednoj od naših planina, dočekujem domaće i strane goste, pružam im svu ljubav i lepotu naše lepe i drage Srbije, završava priču sa nama Petar.

Poruka za kolege
Svaki posao u inostranstvu pruža iskustvo i znanje, a napredak će doći samo neprekidnim radom koji mora da dolazi iz srca. Jednostavno morate da volite posao kojim se bavite, da biste u njemu napredovali. Ako se mladim kolegama pruži bilo kakva mogućnost za odlazak iz zemlje, obavezno prihvatite, ali radite na tome i da se obavezno vratite u našu Srbiju!

-