InHoReCa  in your country
SRBIJA
Događaji
16.10.2019.

SVET

Danas je Svetski dan hrane

Širom planete svakog 16. oktobra obeležava se Svetski dan hrane, koji je ustanovljen 1981. godine na inicijativu Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ove godine, globalna kampanja posvećena je pravilnoj ishrani u funkciji smanjenja problema gladi u svetu, kao jednom od ciljeva održivog razvoja definisanih za period do 2030. godine.

U poslednjim decenijama dramatično su se promenile navike kada je ishrana u pitanju, što je rezultat globalizacije, urbanizacije i rasta prihoda.
Prešli smo sa sezonskih jela, koja su uglavnom na biljnoj osnovi i vlaknima na ishranu koja sadrži visoko rafinisani skrob, šećer, masti, so, prerađenu hranu, meso i druge proizvode životinjskog porekla. Manje vremena se troši na pripremu jela kod kuće, a potrošači, posebno u urbanim sredinama, sve se više oslanjaju na supermarkete, prodavnice brze hrane i restorane koji dostavljaju hranu, navode iz organizacije.

Kombinacija nezdrave ishrane i sedećeg načina života dovela je do porasta stope gojaznosti, ne samo u razvijenim zemljama, već i u zemljama sa malim primanjima, gde glad i gojaznost često koegzistiraju.

Sada je više od 670 miliona odraslih i 120 miliona devojčica i dečaka, uzrasta od 5 do 19 godina, gojazno, a više od 40 miliona dece mlađe od 5 godina ima prekomernu težinu, dok više od 820 miliona ljudi pati od gladi.

Cilj smanjenja broja gladnih u svetu, iako u izvesnoj meri postignut, s druge strane, doveo je do drastične redukcije broja biljnih kultura koje se gaje, što je vremenom vodilo ka ograničenijoj ponudi i sve manjoj raznovrsnosti namirnica u svakodnevnoj upotrebi stanovništva širom sveta.

Problem gladi tako je delimično smenjen problemom "skrivene gladi", naročito u manje razvijenim delovima sveta. Skrivena glad podrazumeva nedostatak određenih minerala i vitamina u ishrani, i pored naizgled odgovarajućeg ili čak prekomernog stepena uhranjenosti pojedinaca ili određenih populacija.

Ovo stanje, baš kao i neuhranjenost i gojaznost, takođe može voditi nastanku brojnih akutnih, ali i hroničnih poremećaja zdravlja.

Poznato je da je nepravilna ishrana jedan od ključnih faktora nastanka masovnih oboljenja čovečanstva, kao što su kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti i dijabetes, što često dalje vodi ka razvoju širokog spektra težih zdravstvenih posledica, uključujući i preranu smrt. Svaka peta prevremena smrt u svetu može biti direktno povezana sa nezdravom ishranom.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, gojaznost i razni oblici neuhranjenosti trenutno pogađaju svakog trećeg stanovnika naše planete, a smatra se da će već 2025. godine, njima biti pogođena čak svaka druga osoba na svetu. Nepovoljni zdravstveni ishodi, osim što pogađaju pojedince, generišu i značajan trošak za zdravstvene i druge sisteme većine zemalja. Nedovoljno raznovrsna i neizbalansirana ishrana, velika je pretnja i po životnu sredinu i stanje cele planete.

Zelena revolucija, započeta pre oko 50 godina, sa ciljem da nahrani što više gladnih u svetu, kao strateški imperativ je postavila masovnu proizvodnju kultura koje daju velike prinose. Ovakva strategija dovela je do delimičnog uspeha u ostvarivanju primarnog cilja, hranom su obezbeđeni pojedini delovi planete.

Međutim, taj cilj je pokazao i drugu stranu, kao što je neracionalna eksploatacija zemljišta i vode, posledični porast zagađenja svih prirodnih resursa, što navodi na pitanja koliko to sve ugrožava zdravlje ljudi i da li je Zelena revolucija.

-